foto: privatna arhiva
Dnevni list “Objektiv” ne izlazi od sredine oktobra jer duguje silne pare. Ni siva eminencija i finansijer Aleksandar Papić ne može ili neće da pomogne. Izvori “Vremena” otkrivaju kako je “Objektiv” služio za hajke, kao i moguće razloge zbog kojih je propao
Nije se publika preterano uzbudila kada sredinom oktobra na kioscima nije zatekla tabloid “Objektiv”. Taj list je, kako se doznaje, ionako prodavao jedva par hiljada primeraka dnevno, što ga je stavljalo na začelje po čitanosti među srpskim novinama.
Stvar je uskomešala čaršiju jer su novinari tabloida rešili da ne odu tiho, već su se požalili javnosti i Udruženju novinara Srbije (UNS) zbog neisplaćenih zarada. Ovo je prvi put da je puklo u monolitnom zidu tabloidne štampe bliske vladajućoj stranci i predsedniku Aleksandru Vučiću. Prvi put da u kazanu nije bilo dovoljno za sve.
Istraživanje “Vremena” otkriva šta o odnosima u vladajućoj strukturi govore jedva dvogodišnji život tabloida “Objektiv” i njegova smrt. Insajderi prvi put govore o upotrebnoj vrednosti tog glasila koje je, kako kažu, nastalo kao oruđe Nebojše Stefanovića, a onda postalo njegov besni progonitelj.
OGLASI SU SLABO IŠLI
Rasulo je krenulo krajem leta, od kada mnogi zaposleni u štampanom izdanju “Objektiva” nisu primili platu. Do danas im se duguju po tri-četiri zarade. Škripi još od ranije. Zaposleni tvrde da su tek kad ih je stigla neka bolest – ima i onkoloških pacijenata – kod lekara saznavali da im zdravstveno osiguranje nije uplaćivano mesecima.
“Finansijski problemi su sada veći od same firme”, priznaje Boško Milosavljević, osnivač i direktor “Objektiva”, inače suvlasnik lanca teretana u Beogradu. Kaže, mediju ne ide dobro od početka godine, a tokom leta su objavili i naplatili tek trećinu oglasa u odnosu na ono sa čim su računali. U tome Milosavljević ne vidi političku pozadinu, naprosto je firma poslovala loše.
Kako su potvrdili i direktor i zaposleni, svima je ponuđen aneks ugovora da rade za minimalac. Mnogi su to odbili ili već našli drugi posao. Među njima i doskorašnji glavni urednik lista Duško Vukajlović, bivši urednik tabloida “Alo”.
Glave “Objektivu” je po svemu sudeći došlo potraživanje štamparije APM Print, koja je nedavno tiho promenila vlasnika (vidi okvir). Ubrzo potom, krajem oktobra, štamparija je blokirala “Objektiv”, a ukupna potraživanja mere se desetinama miliona dinara.
Kako kažu izvori “Vremena”, u redakciji se donedavno pojavljivao i biznismen Aleksandar Papić, koji sebe zove suvlasnikom “Objektiva”, premda se njegovo ime nigde ne pominje u papirima. “Dolazio je te bentlijem, te ferarijem, takvim da ni model ne mogu da prepoznam. Ali, prema nama je uvek bio fin”, kaže jedna osoba iz redakcije. “Pričao nam je da ćemo pregurati ovo ili ugasiti firmu pa napraviti novu.” A onda je prestao da dolazi.
JEDNO “FIZIČKO LICE”
Papića i bivšeg ministra policije i vojske Nebojšu Stefanovića su pre gromoglasnog raskida vezivali dugogodišnje prijateljstvo – mediji tvrde i kumstvo – kao i brojni mutni poslovi. Prema izvorima, jedan od njih je upravo ulazak Papića u “Objektiv” kao sive eminencije i finansijera iz senke.
“Aleksandar Papić je fizičko lice, ali je sigurno uticao na finansiranje firme”, kaže za “Vreme” direktor Milosavljević. “Mi smo imali određenu saradnju u vezi sa ‘Objektivom’, ona je bila odlična, mada očigledno nismo uspeli da napravimo i sprovedemo održiv biznis-plan.”
Prema njegovim rečima, nijedan zaposleni neće biti ostavljen na cedilu, a on će učiniti sve da firma finansijski prodiše. “Ništa nije nemoguće”, kaže Milosavljević.
Premda je nestao sa kioska, “Objektiv” i dalje radi kao portal – kako je pre nekoliko godina i počeo. Naizgled, tamo je sve po starom. U nedelju (20. novembar) prepodne objavljeno je devet zasebnih tekstova sa izvodima nastupa predsednika Vučića na TV Prva. Čitaoci su obavešteni i da je reporter “Objektiva” u Kataru, odakle prati Svetsko prvenstvo.
U novinarskoj čaršiji “Objektiv” je tumačen kao “doušnički” portal, koji je operisao na informacijama iz policije dok ju je vodio Nebojša Stefanović.
Štampano izdanje pokrenuto je oko novogodišnjih praznika pre dve godine. “Mislim da se tajming pokretanja lista poklapa sa problemima i podelama u vladajućoj stranci, kada su prokuvale afere poput Jovanjice i Krušika”, kaže naš izvor iz “Objektiva”. “List je trebalo da bude odbrambeni bedem za Stefanovića, da ima barem jedan medij koji je nesumnjivo na njegovoj strani.”
KAKO JE PAPIĆ OKRENUO ĆURAK
Ubrzo se Stefanović sasvim srozao u hijerarhijskoj lestvici kojom upravlja Aleksandar Vučić. Ostali tabloidi su otvoreno počeli da prozivaju Stefanovića kao mafijaškog kuma ili čak zaverenika protiv Vučića, i organizatora prisluškivanja predsednika. Toj hajci se prošle godine pridružio i “Objektiv”.
“Vučić ili neko njegov je pozvao i ucenio Papića”, pretpostavlja jedan sagovornik “Vremena”, upućen u dešavanja na tabloidnoj sceni. “Ovaj, pošto hoće da bude biznismen, verovatno je razmišljao čitavih šest sekundi pre nego što je okrenuo leđa Stefanoviću. Jer, jasno mu je bilo ko će u tom obračunu da pobedi.”
U julu prošle godine Stefanović je prvi put tužio “Objektiv”, a do danas je podneo desetak tužbi zbog tekstova na njegov račun. Prošle godine imao je javni dvoboj sa Papićem, kojeg je optuživao da je saradnik mafijaške grupe Veljka Belivuka, dok je Papić odvraćao da je Stefanović samo ljut jer je on, Papić, namerio da ga izbaci iz svoje nekretnine na Bežanijskoj kosi koju je bivši ministar navodno zaposeo.
List i portal “Objektiva” proslavili su se potom intervjuom sa bivšom državnom sekretarkom u MUP-u Dijanom Hrkalović. Čelična požarevačka ledi se, osipanjem drvlja i kamenja po Stefanoviću, izgleda vratila u milost vrha vlasti.
O tome svedoči podatak da je kao advokata angažovala vedetu SNS-a Vladimira Đukanovića, čoveka hiljadu zanata, od kojih je jedan upravo vezan za “Objektiv”. Za taj portal on je, naime, nedavno u kućnom pritvoru intervjuisao svog drugog klijenta, Predraga Koluviju, čoveka optuženog da je vodio plantažu marihuane Jovanjica i kriminalni klan koji je rasturao drogu.
UREDNIK STOJI IZA SVEGA
“Redovno su dolazili telefonski pozivi uredniku”, priča naš izvor iz redakcije “Objektiva” o tome kako se radilo kad je Stefanović postao meta. “On prenese šta treba da se radi, neko od novinara uradi, sa ili bez potpisa ispod teksta. Onda urednik od toga pravi naslovnu stranu.”
“Kad tu radiš, imaš izbor jedino da odeš ili da jedeš govna i sve progutaš”, kaže ovaj izvor.
Bivši urednik Vukajlović za “Vreme” nije hteo da komentariše sadašnju situaciju u “Objektivu”, ali je rekao da stoji iza svega što je objavljeno dok je bio urednik. “Postojala je uređivačka politika koju sam sprovodio. Nikada nisam novinaru naredio da nešto tendenciozno napiše, niti je meni neko tako nešto naređivao”, tvrdi on.
Direktor medija Boško Milosavljević, pak, kaže da je on samo menadžer: “Nikada se nisam bavio uređivačkom politikom.”
Izvori “Vremena” veruju da vrh naprednjaka nikada nije oprostio finansijeru “Objektiva” Aleksandru Papiću to što je najpre stajao uz Stefanovića. Njegovi brojni biznisi – od hotela i restorana do građevine – ne idu uvek kako je mladi biznismen visokih zalizaka zamislio. “Mislim da je druga struja rešila da izminira Papića, i to je to”, kaže naš izvor.
Finansijski kolaps jednog od udarnih tabloida poznavaoci prilika vide ili kao pripremu da ga preuzme neki drugi naprednjački medijski mogul, ili kao logičan kraj jedne namenske novine. Jer, Stefanović je politički već tiho sahranjen. Mada, portal “Objektiva” je za sada preživeo. A to je dovoljno ako opet zatreba.
Trenutak kada je “Objektiv” dospeo pod blokadu u iznosu od skoro petnaest miliona dinara poklapa se sa prodajom štamparije u kojoj je list štampan. Naime, veliku štampariju APM Print u beogradskom Bulevaru Milutina Milankovića kompanija Ringijer (koja u Srbiji drži “Blic”, NIN i niz drugih izdanja) u septembru je očigledno prodala malo poznatoj čačanskoj firmi Ferro East – tada je u Agenciji za privredne registre upisana promena vlasništva.
Ferro East se, inače, bavi trgovinom otpacima i ostacima na veliko. Tako je stovarište smeća sa zvanično desetak zaposlenih ušlo u posao sa štampanjem novina, preuzimajući firmu koja je višestruko vrednija. Izvori “Vremena” kažu da je do moćne štamparije došla jedna struja naprednjaka.
Osim portala Raskrikavanje, mediji za sada nisu napisali ni slovce o tome da je moćni švajcarski medijski koncern prodao štampariju čačanskim trgovcima otpadom.
Kao novi zastupnik štamparije upisan je Dragan Lazić, menadžer čije ime povezuje niz medija bliskih vlastima. On je u nadzornom odboru kompanije Maksim media plus koja drži nekoliko radio-stanica (TDI, HIT), a poznata je po “preuzimanju” Studija B po dolasku SNS na vlast u Beogradu, kada je drastično promenjena uređivačka politika kultne gradske radio-televizije. Lazić je donedavno bio i direktor tabloida “Alo”.
Dugovi “Objektiva” prema štampariji bitno su veći od iznosa trenutne blokade. Prema odluci Privrednog suda od prošle godine, “Objektiv” je trebalo da podmiri dug od preko 29 miliona dinara prema štampariji, a od ovog oktobra se vodi još jedan postupak jer je dug porastao na skoro 39 miliona dinara.
Direktor “Objektiva” Boško Milosavljević ne vidi povezanost kupovine štamparije i blokade tabloida čiji je direktor. “Razumem ljude, jer dugovi su se nagomilali”, kaže on.
Bivša Ringijerova štamparija pokrenuta je posle oktobarskih promena kao mesto gde bi se štampala “nezavisna štampa”. Pogon je proširen i obnovljen 2013. godine, a svečano ga je pustio u rad tada prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.
Danas se onde štampaju “Blic”, “Informer”, “Srpski telegraf”, “Kurir” i “Alo”. Prema proceni Komisije za zaštitu konkurencije, iz ove štamparije izlazi 70 do 80 odsto primeraka dnevnih novina koje se nađu na kioscima u Srbiji.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
